Blueberry u zemlji cuda...

Faith

— Autor blueberry @ 22:05

Znate onu fazu kad pocnete licite jedno na drugo? Kad mislite na tu osobu i samo na tu osobu? Kada vam osmeh te osobe izmami osmeh na lice, bez obzira u kakvom ste raspolozenju bili?

E, u toj SMO fazi. Eto. mi SMO. Nema vise Marko i ja. Sada nema Marka.

Sa ovom osobom postojimo MI. Ne On i ja. MI. 

I svidja mi se sto MI postojimo...

Divno nam je zajedno. Cak i kada nismo zajedno, cak i kada je On 600km dalje od mene, obozavamo se. I imamo vere da mozemo uspeti. Shvatila sam da je potrebna vera da mozemo uspeti. I verujem, skroz verujem da MI to mozemo. You see, sa Markom nikad nisam verovala da cu uspeti, i pravdala se na udaljenost, manju od 100km, plus u istoj drzavi. 

Sa Njim sam razdvojena 600 km, i izmedju nas su dve drzave. Ali verujem da mozemo uspeti. Verujem. 

 


Cekanje.

— Autor blueberry @ 12:41

Upravo sam se probudila. Jos cu samo tri puta leci u krevet i zaspati misleci na Njega i to kako cu ga videti u utorak. Kako cu ga zagrliti u utorak. Cetvrti put cu uvece leci sa osmehom na licu, misleci na to kako sam srecna sto je tu. Pored mene. I tako cu lezati u krevet nedelju dana. A onda?
Onda cu ja otici na jednu stranu a On na drugu stranu. Onda cu lezati u krevet par nedelja misleci na to kako cu ga videti u aprilu. Kako cu ga zagrliti u aprilu. Heeeej, u aprilu. Zasto je april tako prokleto daleko? Izdrzacu. Jako sam. I can do it. I just have to believe that I can do it, right?
Ne smem da mislim. Cekam utorak, ne mislim sta ce biti nakon utorka. Niti nakon srede, posle nedelju dana kada se budemo razisli. Strah me je srede. Ne samo zato sto cemo se u sredu razici. Postoje drugi razlozi. Operisace me. Mesec dana necu moci da jedem. I pricam. strah me je da cu jako smrsati, a to ne zelim. Strah me je da cu prestati biti seksi. Sama sebi. Strah me je da cu poceti da se bojim sexa. Strah me je da se vise necu osecati pozeljno. Strah me je da cu postati jedna od onih cica koje izgledaju anoreksicno.

Srecom, imam njega. Coveka koji je zasluzan za osmeh. Za osmeh koji je svake sekunde na mom licu. Cak i kad mislim kako ce biti tesko, osmeh je tu. Izdrzacu. Jescu posle. Nadoknadicu to. Plus, nakon tih mesec dana ce doci On. Opet. I opet cemo se radovati svakom zajednickom koraku. Svakoj minuti provedenoj zajedno. Opet cemo se gledati i govoriti kako se obozavamo.


Being in love

— Autor blueberry @ 21:16

Love is missing someone whenever you're apart, but somehow feeling warm inside because you're close in heart.

 

Nekako mi se ova recenia savrseno uklapa u zadnje nedelje zivota. Da, zaljubih se. U divnog decka. I on se zaljbio u mene. Savrsenstvo. Mada je cinjenica da je on 600kilometara daleko od mene prilicno... Teska.

Nedostaje mi. Taj osecaj koji sa Markom nisam imala. Sa Markom mi je bilo divno u trenucima kada smo bili zajedno, kada nismo bili, nikom nista. 

Sada je drugacije. Svaki minut bih provela s njime, svaki sekund. Zelim da bude pored mene, da me zagrli. Da ga zagrlim. 

Dopada mi se taj osecaj. Stvarno mise dopada.

 


Powered by blog.rs