Blueberry u zemlji cuda...

Znate onu fazu kad pocnete licite jedno na drugo? Kad mislite na tu osobu i samo na tu osobu? Kada vam osmeh te osobe izmami osmeh na lice, bez obzira u kakvom ste raspolozenju bili?

E, u toj SMO fazi. Eto. mi SMO. Nema vise Marko i ja. Sada nema Marka.

Sa ovom osobom postojimo MI. Ne On i ja. MI. 

I svidja mi se sto MI postojimo...

Divno nam je zajedno. Cak i kada nismo zajedno, cak i kada je On 600km dalje od mene, obozavamo se. I imamo vere da mozemo uspeti. Shvatila sam da je potrebna vera da mozemo uspeti. I verujem, skroz verujem da MI to mozemo. You see, sa Markom nikad nisam verovala da cu uspeti, i pravdala se na udaljenost, manju od 100km, plus u istoj drzavi. 

Sa Njim sam razdvojena 600 km, i izmedju nas su dve drzave. Ali verujem da mozemo uspeti. Verujem.