Blueberry u zemlji cuda...

Pesma trenutka

— Autor blueberry @ 18:43

Danas mi je na putu iz Kragujevca toooliko misli proslo kroz glavu da sam morala nesto da zapisem... Razmisljala sam o svemu i svacemu, na svaki moguci i nemoguci nacin..

Odjednom su na radiju pustili neku beznacajnu pesmicu. Na prvi pogled.. A onda sam skontala da je upravo ta pesma obelezila jedno razdoblje, mada vrlo kratko, ali ga je ipak obelezila...

I tako sam pocela da razmisljam kako je sve sto sam dozivela, zgode i nezgode pratila muzika.. Odredjene pesme... Ne textovi pesama, oni vecinom nemaju nikakve veze sa ime sto mi se desava, ali same pesme, kompozicije...I sada svaki put kada ih cujem se podsetim na neki dogadjaj... Ne znam zasto zapravo pisem ovaj blog, mozda zato sto ne znam sta sa sobom, mozda da bih ako jednog dana zaboravim sve lepe stvari koje su mi se desavale pogledam ovde i pustim neke od ovih pesama da mi vrate uspomene... Nadam se da do toga nece doci, ali uvek je dobro imati backup... 

I eto.. Ne znam odakle da pocnem, gde da zavrsim pa cu lupetati...

The Boy number one: prva iole ozbiljnija veza, pocela na Exitu, nekako ju je obelezila pesma Stupid girl od Garbage... Tada smo se poljubili i sve se cinilo divno...

The Boy koji ustvari i nema zasto biti nazvan tim pocasnim imenom... Najbolji drug mog najboljeg druga, verovatno jedna od najvecih gresaka koje sam uradila... - Stroke 9 i pesma Next time.. Tu pesmu nisam cula dugo dugo, i kada sam vec bila zaboravila na celu tu vezu, pesmu i sve sam uzela sestrin plejer jer je moj biop u ofsajdu i naisla je ta pesma... Setila sam se svega, svake minute, kao da je decko jos uvek pored mene...

Zima 2007, pravo bojno polje mojih emocija, nisam znala sta sam, sta nisam, gde sam i gde nisam... Na iPodu su mi se nasle neke pesme, staaare pesme, vesele pesme... Isla sam ulicom slusajuci ih i igrajuci uz njih, ljudi su me cudno gledali a meni je bilo super... Od svih pesmica koje sam tada slusala sve je obelezila jedna: George Harrison- I've got my mind set on you... Danas su je pustili na radiju, i moja izma se vratila...

The English Boy: jedna posebna prica, koje se uvek secam sa smeskom na licu, jutro na dance areni, svitala je, ja u zagrljaju Englishmana i pesma Losing my religion, u remixu Dannyja Tenaglie, verovatno najsavrseniji trenutak u zivotu, kada smo plakali i on, i ja, i bilo je apsolutno predivno.

Prolece 2008: Night Falls, Bookashade, ne znam zasto mi je pesma toliko zapala za usi, dugo sam je drzala na profilu na spejsu, mnogo je volim.

Poslednji dan debatnog kampa leta 2007- Alanis Moriset- Ironic

Poslednja noc istog kampa: Dany California, rhcp

Turnir u Sloveniji: Bicycle od Queen

Moj rodjendan 2007: Everybody hurts, R.E.M.

Poslednja noc na putovanju u Nitru: The drugs don't work- The Verve...

Sadasnji The Boy: jest da je smesno ali hajde :D Neam pojma kako se pesma zove ali ide ovako: Vezace mu moja ruka crven konac oko struka da me ozeeeni, urekla ga baba neka, urekla ga izdaleka da se promeeeni... Jbg, bili smo na svadbi :D

Ovo su pesme kojih mogu u trenutku da se setim.. Verovatno cu redovno dopunjavati ovaj post, cisto da ne bih zaboravila na neke vazne stvari koje su se desile... Ovo ce biti neka vrsta mog backupa...  


(Ne)zavrsene price

— Autor blueberry @ 22:16

Znate ono kada mislite da se jedna prica odavno zavrsila, a je gotovo, a onda se iznenada vrati?

Tako sam ja, dete zaludno mislila da se ova prica zavrsila.. Nece se vracati vise... Nece me nista podsecati na Big mistake... Doci ce nesto novo, zanimljivo, ja cu biti pametnija...

I bilo je tako.. Neko vreme... Onda sam ga srela u gradu. Sasvim slucajno... I prica je pocela iznova. Bili smo prijatelji a ustvari vise od prijatelja. Nije to bilo cisto fizicko zadovoljstvo. Bilo je vise od toga. I iznova i iznova se zavrsavalo i pocinjalo.

Onda sam, crna ja, uspela sve da unistim.

Prevarila sam ga. Sa Njegovim najboljim drugarom. Odtada se nisam usudila da ga pogledam u oci.

Nismo bili "zajedno" u trenutku moje prevare, ali ja njega vise nisam mogla da pogledam.

A on mi se stalno javljao. Oprastao mi, iznova i iznova. Ja se nisam usudila prihvatiti oprostaj.

Odtada je proslo dosta vremena. Ustvari, i nije proslo puno vremena, koliko se stvari izdesavalo za tak lratki vremensi rok, pa se to cini kao da je odavno zavrsena i zaboravljela prica.

 

Danas me je vrag naterao da napravim svoj fejsbuk. Imala sam ga ranije, ali sam ga izbrisala. 

I eto, zapocela sam ranije zavrsenu pricu.

Ne znam ni sama kako, ali me je on pronasao tamo... Odmah, u kratkom vremenskom roku.

Prica se vratila. Ustvari, sada sam tek shvatila da se ona nije zavrsila. Ja sam bila smao pobegla od nje...

I sustigla me je. Ko zna zasto je to dobro...

Otisla sam u setnju. Da razbistrim misli, smislim sta cu. Sustigle me emocije. Sedela sam na ljuljsci. Uvek smo sel juljali kada smo bili zajedno. Kolik je nas odnos bio poljuljan, toliko smo oboje voleli da se ljuljamo. I dok sam tako sedela na ljuljasci, gledala u zvezdice, naisla je pesma... Stupid girl, od Garbage. Tada smo se upoznali. Nekoliko dana pre toga. Dok je Garbage izvodio tu pesmu smo se prvi put poljubili. Onda sam pogledala u telefon i otvorila fotku koju cuvam sakrivenu. On i ja. Srecni. Bezbrizni. 

Rasplakala sam se, i nisam smislila sta cu. Jos uvek nemam hrabrosti da ga pogledam, poljubim, popricam sa njime...

 

U medjuvremenu... D boj je dobio ime... Fifi. Sto znaci da postaje ozbiljno. Toliko ozbiljno da se plasim da opet ne zeznem stvari kao sa ovim bivsim a ustvari nikad bivsim...  


Udaja

— Autor blueberry @ 23:54

U poslednje vreme svi bi da me zene :P

Vecinom se radi o sali, ali ponekad... Bas i ne. Svakakvih li ljudi ima :D

 

Bila sam juce na nekom poslicu - radilo se o prevodjenju - slovacki-srpski i obrnuto. Rekoh sto da ne, koji dinar vise mi nece biti na odmet.

Kako se radilo o prilicno ozbiljnom poslu, dobila borovnicica naredbu da se obuce formalno i sve sto ide uz to... Ustala u pola 6, uvukla se u 'aljince, spakovala, uzela sve potrebno (jedino telefon zaboravila :S) i krenula.. Prvo u skolu, pa na posao.

U skoli nista zanimljivo, cekalo se 10 sati da krenem u beli svet... Obula stikle, krenula, sa sve jos tri devojke.(Ko da idemo na neke ilegalne radnje :P) Stigle na odrediste, i cekamo, cekamo, cekamo. Srpski deo ljudi stigao na vreme, a Slovaci.. Malo se izgubili u Novom Sadu. Stize delegacija iz Slovacke, sedaju na svoja mesta, jedan lik iz delegacije me neodoljivo podsecao na pesmu Y.M.C.A. , te sam svaki put kad sam ga pogledala zapevala i pocela da se nekontrolisano smejem, sto se svidelo Slovacima... Prvo hoce da se slikaju sa svima, onda sa mnom, i tako nekoliko njih... Sve cemo da izdrzimo :)

Prosao prvi deo, sledi prevodjenje bilateralnih razgovora.. Aj jos mio. Dobijem neke razgovore o lampama i osvetljenju sa sve gomilom strucnih izraza... Hilfeeeeeeeeee... Snasla se nekako, sve se oduzilo, i taman pomislih idemo kuciiici...

Ali ne. Gospodi iz Slovacke smo mi devojke prevodioci bile jako simpaticne pa su odlucili da i nas prikljuce zajednickom rucku(sumjivo, zar ne?). I tako treba da od centra stignemo do restorana koji se nalazi negde pri izlazu iz NS naprema Veterniku, ali objasniti to Slovacima? Malo morgen.

Kako sam jedina ja preostala znala gde se nalazi restoran, smestili me u kola sa 4 gospodina. (iskreno sam se plasila)Fini ljudi, jos voze ista kola kao moji roditelji, prijatni, nasmejani. Pricamo, objasnjavam im kako da stignemo do restorana, i tako preko price dodjemo do udaje :D Ne znam kako se dotle uvek stigne, ali stigne se. Resili ljudi da me udaju za nekog od njihovih sinova. Mrtvi ozbiljni su napravili licitaciju :D Ko da kompjuter kupujem... U sali sam rekla da mi je visina jako bitna, te kaze jedan moj sin je visok 190cm, jel oces da se udas za njega? (muerto sirias) Dok ja umirem od smeha, gospodin koji je sedeo pozadi mi kaze: Ha! Moj sin je visok 195... I tako sam ja, sa sve svojih jedva 7 godina dobila 4 ponude za udaju. Jedan je visok 195, jedan je visok 190, treci je 184 a cetvrti 185 :D I tako celim putem se gospoda nadmecu ciji je sin bolji i mi stignemo do odredista. Udjemo unura, sve divno, krasno. O cemu ce da se prica. Naravno,o mojoj udaji...

I tu dobijem jos dve ponude za zenidbu... Obno najbitnije: jedan visok 187 a jedan 196... :D:D:D 

Tako da, resih da se udam... :D Ali ni za jednoga od ovih.. Ipak ja imam svog D boja, visokog 195cm :) 


Dan

— Autor blueberry @ 22:05

03:Legla u krevet, jedva se naterala. Noge sve u bolovima, 'ebale me stikle od osam cm...

3.30: Jedva zaspala od srece. 

7.00: Probudila se i na sta pomislila? Na D boja, naravno.

7.30: Stigla poruka od D boja. Zali se sto mu se nisam javila pri odlasku sa svadbe.

7.30-8.00: ja ushicena zbog poruke.

8.00: Lepo objasnila zasto sam otisla bez pozdrava. Naterala me sitjuejsn.

8.02: Stigla poruka od D boja broj dva: Oprosteno mi je ako odemo na dejt koji dan.

8.03: Mojoj sreci nema kraja.

Eto, tako mi je poceo dan. 

Ostatak dana: Slusala ljubavne pesmice, nisam se naterala da ucim,  bila na netu na relaciji skajp-aj sik ju-blog-mye-majspejs, pokusala da gledam tenis i zacudila se kako mi je Nadal bio nezanimljiv a dosad sam uzivala u pogledu na njegovo telo, a sada sam zamislila samo D boja...

I tako sve do nekih 9 sati in da ivning kad sam resila da moram da idem na vozenje baaajsikla mog najmilijeg. Sve da bi mi noge i dalje ostale onako sexy(tako se izjasnio D boj a i jos poneki, za koje me u ovom momentu zabole, jer je samo D boj bitan...)

I tako krenem zaljubljena ja da se vozim... Gledam drvece, divno li je, gledam put, divan li je, gledam cvetic neki, divan li je, gledam pticu na grani, divna li je, a onda puf! Zamalo me zgazise kola... 

Eto ti zaljubljenosti, jos ce glave da me kosta... 

 


Looove

— Autor blueberry @ 01:17

Zaljubila sam se.. Posle dugo vremena imam taj cudan osecaj, sva sam nasmejana i vesela...

Nekada smo se igrali zajedno... U pesku, penjali po drvecu, sakupljali cvece.. I bili super drugovi. Onda se On odselio i nisam ga videla godinama...

U medjuvremenu smo oboje mnogo porasli.. On do 195cm a ja do 180cm... A On se bogami i prolepsao...Postao je nekako... Divan...

Nismo se prepoznali, ipak je proslo mnogo godina.. A onda mi je prisao.. Pitao da li sam to ja.. I pocela je prica...

I tako smo celo popodne bili zajedno, pricali o svemu sto nam se desilo prethodnih godina, drzali se za rucice, gledali onako posebno, setali po prirodi i bilo nam je divno...  

I ja sada ne mogu da spavam jer sam sva.. Zaljubljena... 


Igrice

— Autor blueberry @ 19:58

Po milioniti put sedim kod njega.. U beloj haljinici i ne nosim brus... Sasvim slucajno ga nemam, a u ovoj situaciji je to ispalo prilicno sexy...
Kao i uvek se igram sa ogrlicom...

Dok uobicajeno pricamo osecam njegov pogled na meni... Njegov ne tako frendli pogled. I osecam kojamu je namera... Ustvari, nije ta namera samo njegova... Jednostavno se oseca.. I vidi. Samo je pitanje ko ce da napravi prvi korak... 

Ima li icega boljeg za to od istine/izazova? Po starom dobrom obicaju.. Iako smo od istine davno odustali.. Previse se dobro znamo da bi nam to bilo zanimljivo... Izazov za izazovom... Pantalone, ogrlica, majica, haljina, sat, igrice, krevet.. Jedno za drugim... Polako ali sigurno.

I posle par sati onako lezimo na tvrdom i neudobnom krevetu, vazduh je postao jako zagusljiv, nenormalna je vrucina, soba je neuredna, svetla jedva da ima, muzika koja svira je sasvim bezveze, mi umorni i mokri... A sve je ipak tako SAVRSENO...

Ovaj put, prosli put, pretprosli, buduci, svaki put...  


Dete sam ja.. Ili dete je u meni... ?

— Autor blueberry @ 15:34

I onako dodjem, prodjem, zastanem, razmisljam, nista mi se ne da a opet bih trcala skakala, igrala, derala se...

Znam sta hocu a opet ne znam sta hocu.. Lalalallalaalallalallalaaaaa...

Idem... Negde, iza necega, do necega, sa nekime... A mozda ni sa kim... Mozda sama samcata... Ali srecna... Mozda pomalo pometena... Izgubljena.. Gresno dete..

Jesam i neka sam, dok je meni dobro...


Ko razume shvatice...

— Autor blueberry @ 23:49

Danas mi je u skoli bilo divno, smorila sam se, pripila, zasluzila par petaka... Navukla se na pesmicu koju mi je poslala jedna drugarica i ne prestajem da je slusam... Postaje problematicno kada pocnes da se budis pored svog bivseg... I tako vrlo cesto :S. Pa se zapitas koliko je on bivsi. Nekako mi se sve raspada u poslednje vreme, a onda sklapa razjasnjava i komplikuje... Ne znam sta pisem, niti sta hocu, ali necu opet imati emo fazu... Evritngs gona bi olrajt... Jea Cool

Ko razume.. Shvatice... 


Čestitamo!

— Autor blueberry @ 23:34
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

Powered by blog.rs