Blueberry u zemlji cuda...

Da li znas da mi nije svejedno?

Da, znam, ja uvek tvrdim da mi je super, cool, extra. Ali nije. Jeste dok smo zajedno. Dok se smejemo, zezamo, jebemo, jedemo. A onda... Onda odem kuci i nema te. Tu je moj decko, tu je moje sve, ali Ti nisi tu. I kazem sebi, fuck, you did it again, ali neces vise. I promise.

Ahaaa. Ako sam u necemu dobra, onda je to u krsenju obecanja danih sebi. Ova ostala ispunjavam.

I onda opet dodjem kod tebe, i opet ista prica. A na stanici opet, opet, opet isto. Prazno. Ne zelim kuci, ne zelim decku, ne zelim nigde. Hocu da budem sa tobom. 

Ali, to je nemoguce. Ja nisam u stanju da nekoga volim neprestano. Jbna sam preljubnica. Evo, vidis, sad varam Njega, zar se ne bojis da cu prevariti i tebe? Vec sam to ucinila. Ne mogu da ti garantujem da necu opet. 

Znas me. Par godina traje ovo nase. Sta je ustvari "to nase"? Ja ne znam. Stvarno ne znam. Potrebno mi je da znam. I nemoj opet da mi kazes da je tebi svejedno, da ti zelis da budes sa mnom u bilo kom obliku. NIJE TI SVEJEDNO! Da li ti to shvatas? Nesto ti je draze, reci  mi samo sta! Nije bitno sta, da li ja, da li sex sa mnom, da li zezanje sa mnom. Ja sam ti rekla da mi nije svejedno. Ne znam kako mi je, ali nije mi svejedno. Sada mi je potrebno da mi ti kazes kako ti je. Ti znas na cemu si. Ti nisi kao ja.

Pokusavam da odem, i ti me pustas, pa onda opet hoces da se vratim. A ja se vracam. Ne mogu vise tako, jesam rekla sebi bezbroj puta da se NECU vracati, ali iznova i iznova to cinim. 

Samo mi reci na cemu si. Onda cu dati sve od sebe da odlucim na cemu cu ja biti.