Blueberry u zemlji cuda...

Games

— Autor blueberry @ 23:53

Igramo se. Svi. Neki skrivanja, neki povređivanja, neki iskrenosti, neki osećanja, neki sexa, neki ljubavi, neki svega toga. A u jednom trenutku nam dođe da prestanemo sa igrom. Ko zna zašto. Ja sam to prihvatila. Nemam neku nameru da se tome protivim, nikada nisam pokušavala produžiti igru neprirodno. Sa druge strane, nisam se ni trudila poštovati pravila igre, pa se ona valjda zato tako brzo završavala. 

Dosta sam se igrala. Ko zna čega sve. I većinom su, ne namerno, oni koji su učestvovali u igri sa mnom završavali igru povređeni. Ne smatram se lošom osobom zbog toga. Egoističnom da. Oduvek su mi vlastita sreća i zadovoljstvo bili najvažniji u igrama. Možda ne znam da se igram.

Uvek su kod mene te igre imale neku svoju priču. Priču sa dosta umrljanih redova. 

Prvo se kao upoznajemo. Nekad kroz priču, nekad kroz pokrete.

Onda je neki početak same igre. 

Dalje sledi neka kulminacija igre a posle toga kraj. Srećan, nesrećan, whatever, kraj kao kraj. Kraj jednog dela igre, kraj cele igre, nebitno.Zavisi iz kakvog ugla se posmatra.

Nekako mi je to upoznavanje kroz pokrete najbliže. Nema premišljanja, varanja, izmišljanja. Zna se čemu vode pokreti i niko ne pokušava sakriti svoje namere. Onako, bas kao u dečijoj igri, bez skrivenih namera. I kada dođe do kulminacije, dolazi do završetka igre. Igra se završi, niko nije povredjen, zato što se znalo čemu igra vodi i svako ide na svoju stranu. 

One sa pričama mi se ne sviđaju. Previše prećutkivanja, skrivanja, laži. Skrivaju se namere, osećaji ako postoje,  ne zna se uvek na čemu si. Naravno, mogu one biti iskrene, ali su retke. I kraj bude bolniji. 

Neke igre se ipak ne zavšse. Traju zauvek i igrači su srećni u njima. One u kojima igrači nisu srećni a igre ipak traju ne zovem večnim. One su samo nedorečene.  

Ako mogu da biram, izabrala bih one igre sa krajem. Nakon svakog kraja će biti neki početak, neka nova igra, možda zanimljivija, lepša i uzbudljivija od one prethodne.

Možda ne znam da se igram, ali volim se igrati. 


Powered by blog.rs