Blueberry u zemlji cuda...

Novogodisnje odluke. Oduvek sam se pitala da li da ih pisem, ili ne. Ne ispunim ih gotovo nikad, makar ne sve. Nekih 40posto se ostvare, ostalih 60padne u zaborav. Nadjem ih posle nekoliko godina u nekoj kutiji, i pocnem da se smejem.

Ove godine sam odlucila da napravim osvrt na proslu, bez nekih obavezujucih odluka. Pa kud pukne, nek pukne.

Bila sam vredna i pametna, trudila se, uspevala u tome sto sam nemaravala i sa te strane je 2008.bila savrsena godina.

Upoznala sam neke divne ljude, koji su mi sada super prijatelji, ni to ne bih menjala u 2009. 

Bezbroj puta odlazila na zurke, koncerte, provodila se ne misleci sta je sutradan i bilo mi je super. I nijednom nisam pozalila zbog necega sto sam uradila.

Nisam se puno drogirala, nisam puno pila, ostavila sam pusenje. Pocela sam da jedem meso. Nastavila sam da pijem lekove koje moram piti. 

Nikoga nisam svesno povredila, a ni nesvesno a da za to znam. 

Sexa je bilo u sasvim zadovoljavajucoj meri i obliku. Ni to ne bih menjala.

XY puta sam se mirila i svadjala sa Markom i vracala Marku. Da li je to bilo dobro ili lose, ne znam. Sada smo u fazi da smo zajedno ponekad, ne stalno, zbog geografskih razloga. I poceo je da mi nedostaje, tako da mislim da sam in love. I opet ne znam da li je to dobro ili lose. Prepustam se trenutku.

Volela sam i bila voljena, jednom sam bila povredjena, ali je to sada zaboravljeno i cak smesno.

Obnovila sam neke stare kontakte, drugarstva koja su se pretvorila u nesto vise, sa puno smeha i zabave. 

Menjala izgled par puta, porasla neki sitni santimetric, zavolela kich i leopard dezen, ostala verna sljokicama, nastavila sa kupovanjem mindjusa, bespotrebnih stvari, 2broja manjih cipela, jos xy pari stikla koje sam obula jednom u zivotu. Tesko prebolela unistavnje moje beloved stikle od 12cm.

Nervirala ljude sa stiklama, zato sto sam uvek mnooogo visa od svih kad ih obujem(posto sam i inace visa). Nervirala ljude sa sljokicama. Leopard dezenom u roze boji. I helankama od sljokica.

Zaljubljivala se. U sebe, u Marka, u ostale. 

Nisam bila verna. Nikome osim sebi. 

I eto. Zavrsila se jedna godina. 

Divna, predivna, koju ni za sta na svetu ne bih menjala. Bila je vredna svega. Bila je savrsena. 

Mozda i zato nema neke potreb za nekim specialnim odlukama. I promenama. 

Prozivela sam je punim plucima. Nadam se da cu i sledecu tako.